A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Треба ићи на Сабор на Криту

Епископ западноамерички Максим (Васиљевић)

На овогодишњем мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у Београду јасно и недвосмислено је изражена воља свих архијерејев да се подржи одржавање предстојећег Светог и великог сабора као и то да Српска православна црква потврђује своје учешће и тиме афирмише Сабор, који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године.

„Порука” нашег сабора осталим црквама, која је читана на завршној седници нашег сабора, ниуколико није подразумевала условљавање Светог и великог сабора нашим захтевима. Mи смо у њој само изнели ставове о неким актуелним питањима и нипошто нисмо имплицирали било шта друго. Наиме, у саборском саопштењу је речено да се ради о „начелном ставу по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом сабору”. Ваља истаћи, међутим, да одлука о учешћу наше цркве није донета „у начелу”, нити препуштена на додатно разматрање и условљавање ниједној даљој инстанци, па ни Синоду с патријархом на челу. Да не помињемо да је целокупна Православна црква деценијама саборно и комисијски радила на припреми овог сабора, те да су предстојатељи коначно у неколико наврата протеклих година потврдили и потписали одлуку о сазивању Светог и великог сабора 2016. године (у Цариграду, односно на Криту).

Oсим тога, чланови делегација помесних цркава потписали су не само одлуку о сазивању Сабора, већ и сва документа која се имају разматрати, као и правилник о раду Сабора, а тиме и пристали на агенду коју је Сабор зацртао. Због тога су непоштени покушаји који се последњих дана намећу да Српска црква после свих својих саборских одлука игнорише не само вољу свог сабора, већ и став њених делегата у припремама великог Сабора коју су и они сами потврдили и својим потписом.

Према томе, полазимо на овај свети и велики сабор са жељом да он васпостави и зајемчи заједништво међу локалним црквама унутар једне цркве „по васељени” и да тиме улије наду у спасење од смрти. Српска црква не испољава маловерје које се дâ приметити код појединих, који би да унапред одлуче да Свети и велики сабор неће бити онакав каквим су га они замислили. Архијереји наше цркве се препуштају благослову Светог и великог сабора који је – историја то сведочи – сâм по себи „чудо” и „догађај”, и он својом евхаристијом зацељује све ране, како оне видљиве тако и не невидљиве.

Ми желимо истаћи да је у поређењу с неким негативним ставовима, за Српску цркву изнад свега важније васељенско послање православља. Поједини, а то увек изнова бива, испољавају колебање слабашне воље и као да се одричу од смелости и активне сарадње с благодаћу Божијом. Наша црква је свесна да евентуални неуспех да се одржи Свети и велики сабор лако може допринети томе да у скорије време никакав сабор уопште не буде могућ, и да се односи међу црквама битно наруше.

Такође, Свети и велики сабор на Криту не може бити преиначен у „предсаборско међуправославно саветовање” зато што никада и нигде у историји није забележено одржавање неког већег сабрања православних епископа, а да то сабрање истовремено није било и Свети и велики (не неопходно и васељенски) сабор.

Стога је наша нада да ће коначно један Свети и велики сабор својим радом, а посебно светом литургијом која ће се служити на Криту, дати могућност православнима да у историји изразе стварност Педесетнице и икону будућег света који превазилази смртну распарчаност, захваљујући свом јединству и утеловљењу у Христу, а упркос извесним различитим погледима.

Дакле, не постоји могућност да представништво Српске православне цркве не учествује на Светом и великом сабору јер би се у супротном прекршила воља Светог архијерејског Сабора наше цркве и издала ишчекивања васељенског православља. Ми не желимо да пред историјом останемо упамћени као неко ко је подривао стварност и институцију саборности која влада међу помесним православним црквама.

Надамо се да ћемо уз помоћ Пресвете тројице, уз стрпљиво узајамно поверење свих, кроз дијалог и чисту савест, благоразумно превладати искушења из домена унутарправославних односа и одговорно учествовати на Светом и великом сабору који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године. Учешће у овом сабору сматрам као једини исправан чин пред Богом, пред Саборно-католичанском црквом по васељени, пред Сабором наше помесне цркве и пред историјом. У овомe „свету”, у коме владају разједињујуће силе, црква Христовa кроз Сабор и саборске догађаје позива све на заједнички покушај динамичког очувања свог јединства и заједничко сведочење љубави у Христу. Упркос појединим нерешеним или болним питањима, предстојећи Свети и велики сабор Православне цркве пружа наду у то христолико јединство и заједништво Духа светога.


SA

 

People Directory

Bishop Georgije (Djokić)

(1984–2015)

Bishop Georgije, baptized Djordje Djokić, was born on May 6, 1949 in the village of Crnjelovo, Bjeljina, of parents Krsto and Krunija. After elementary school he resided in the monasteries Tavna, Ozren and Kosijerevo. He completed monastic school in the Monastery of Transfiguration 1963/1964. From Savina Monastery he went to the Studenica Monastery and remained until 1966 when he went to School at the Ostrog Monastery. After finishing Monastic School he was tonsured into monastic rank at the Monastery Ozren on February 11, 1971 and was given the monastic name Georgije. He was ordained hierodeacon on February 15, 1971. In June 1971, he was appointed spiritual father of Tavna Monastery by Bishop Longin. From there he graduated from the Seminary in Sremski Karlovci and the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade. While in England, Fr. Georgije was appointed by Bishop Lavrentije to serve the parish of Sts. Peter and Paul in Derby, England. While there he was elected Bishop for the Canadian Diocese, on May 16, 1984. On June 8, 1984, he was consecrated a bishop by Patriarch German and installed in 1984 at the St. Nicholas Cathedral in Hamilton.

Read more ...

Publishing

The Meaning of Reality

Essays on Existence and Communion, Eros and History

by Christos Yannaras

The collection of articles traces the thought of Christos Yanaras through his long journey in discovering the meaning of existence, communion, eros, and history. It is a cause of immense joy that no fewer than twenty articles of passionate significance and substance have at present been gathered together in this volume under the title The Meaning of Reality.

Yannaras is undoubtedly one of the most significant thinkers of our time. Kallistos Ware once described him as "the most creative and prophetic religious thinker at work in Greece today," while Rowan Williams characterizes him as "one of the most significant Christian philosophers in Europe." His very wide and no less deep education helps him to develop an inimitable blend of philosophy, theology, and social criticism, and to speak in an original way about the traditional and contemporary issues of human existence, as well as the latest challenges of modern empirical science and political engagement. A detailed knowledge of the writings of the Holy Fathers has always been his foundation amidst the labyrinth of modern thought - which is inimately bound up with psychoanalysis, environmental issues, human rights, postmodernism, and pluralism , to mention just a few. Insistence on the primacy, uniqueness, and eternal value of human personality prevails in almost all his works and inspires his own vigorous theological and ecumenical engagement, based on the Orthodox eucharistic and ascetic tradition.