A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Преминуо чувени амерички песник српског порекла Чарлс Симић

Амерички песник српског порекла Чарлс Симић, преминуо је 9. јануара 2023. у 85. години, потврдио је његов издавач, преноси АП. Један од најзначајнијих савремених светских песника и есејиста, рођен је као Душан Симић 1938. године у Београду, одакле је касније емигрирао у Париз, па потом у САД.

За своју поезију Симић је освојио многобројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда.

Са породицом је отишао у Сједињене Америчке Државе 1953. године, а пре тога је био у Паризу годину дана.

Најважније збирке Чарлса Симића, кога многи сматрају једним од највећих светских песника, између осталих су: Харонова космологија, Свет се не завршава, за коју је 1990. добио Пулицерову награду, Шетња са црном мачком, Венчање у паклу, Мајстор прерушавања. Најзначајније књиге есеја су Алхемија ситничарнице, Метафизичар у мраку, Гледај дуго и нетремице и многе друге.

Као преводилац, Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводећи Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића, допринео популаризацији српске књижевности у САД, преноси Танјуг.

У једном интервјуу Симић је истакао да је поезија одбрана индивидуалности.

– То је начин да се човек брани од свега, од свог племена, породице, религије… Песници су увек били по страни, а поезија је једино место где човек може да каже: „Слушајте, све је то лепо, сви ти ваши историјски планови итд., али ја имам свој живот. Ту сам сâм, и покушавам да разумем ове звезде, ову жену коју волим, мој град, баштицу око које има посла… За мене је идеја националног песника потпуно несхватљива, чак и кад узмете некога попут Волта Витмана. Њега су седамдесет година после смрти прогласили за националног песника, и он сам је желео то да буде, али кад човек погледа, Витман је све време писао о себи, рекао је Симић.

На енглески је Чарлс Симић превео поезију Бранка Миљковића, Васка Попе, Ивана В. Лалића, Љубомира Симовића, Новице Тадића, Радмиле Лазић…

– Када прочитам неку песму Новице Тадића, просто ми дође да кажем: „Уф, што се ја нисам тога сетио! Што ја нисам овакву песму написао.” И то је увек тако. Кад сам први пут читао Васка Попу, рекао сам: „Што је ово лепо! Што се ја тога нисам сетио.” И увек кажем „морам ово да преведем, да покажем мојим пријатељима Американцима како је лепо”, испричао је Чарлс Симић..

Испричао је да је у додиру са српским језиком тако што чита књиге и новине, преводи песме.

„Ретко имам могућност да говорим српски, али нисам га заборавио. Сањам на енглеском, осим када се моји давно преминули родитељи појаве у неком од снова”, рекао је једном приликом овај аутор.

Србија и Срби наставили су, како је додао, да га фасцинирају зато што је рођен као један од њих и има урођено схватање тога како њихов ум функционише, а како не функционише.

– Срби ме нервирају због тога што су опседнути сопственом историјом, а никада из ње ништа нису научили – рекао је Симић, и додао:

„Историја за мене представља и пуно разних других ствари, и уметност, и манастире, и цркве, слике, традицију човечанства. Пуно лепог. С друге стране, једном сам и написао: историја је попут неке старе слепе жене која ме држи за руку. Ја сам дете, и она ме вуче, она је нешто много веће него што смо ми, и увек нас изненађује неком грозотом.

За Чарлса Симића је писање о свакодневици испит поезије.

– Ми живимо у свакодневици: рецимо, устанемо ујутру, погледамо новине, телевизију, напољу је сунце или киша, све је то наш живот, какав-такав. Мени је то увек било интересантно, још кад сам био млад и сматрам великим моментом у мом животу као песника тренутак у којем сам себи рекао: „Добро, ако си стварно песник, зашто не напишеш песму о виљушци, или о ножу, о кашици, о својим ципелама?” И тако је почело, и раширило се на друге ствари, рекао је познати песник.

На српском су објављене његове књиге „Анђели на жици за веш”, „Гледај дуго и нетремице”, „Тамо где почиње забава”, „Ишчекујући пресуду”, „Алхемија ситничарнице”, „Касни позив”, „И ђаво је песник”…

У књизи „Ђаво гуди на раскршћу: разговори са Чарлсом Симићем” Весне Рогановић сабрани су разговори које је ова новинарка и преводилац Симићевих књига на српски водила са њим о филозофији, политици, свету и положају појединца у њему...

Симић је једном истакао да његове књиге издавачи држе у штампи више година, иако за десет година продају негде око 15.000 примерак.

– Али, читаоци поезије су врло верни читаоци, тако да некако… имам осећај да много људи знају ко сам ја. Моје су песме у уџбеницима па их деца читају у школи, тако да и поред малих тиража људи знају. И не само за мене, него и за друге песнике. А америчка поезија која се пише уназад две до три деценије врло је интересантна, и није више одвојена од онога што се дешава у поезији у Кини, Јужној Америци, у Источној Европи… Мислим, сви знају шта Пољаци пишу, шта Чеси пишу, зна се шта пишу и неки српски песници, румунски, грчки... Постоји осећање интернационалног у литератури, рекао је Чарлс Симић.

Извор: Политика

More: New York Times


SA

 

People Directory

Никола Јокић

Никола Јокић (Сомбор, 19. фебруар 1995) српски је кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра, а тренутно наступа за Денвер нагетсе.

Три сезоне је наступао за Мега Лекс и проглашен је за најкориснијег играча Јадранске лиге. Изабран је у другом кругу НБА драфта 2014. као 41. пик од стране Денвер нагетса са којима је у јулу 2015. потписао уговор. Јокић је постао други Србин у НБА лиги који је постигао четрдесет или више поена на једном мечу, пре њега то је урадио Предраг Стојаковић.

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.