Пут Православља је испуњен тешкоћама и крстовима, али је то стаза на којој се Бог прославља и Коме се за све благодари – ради Васкрсења. И притом сами себе, једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајемо.
Знали смо да тај дан мора да дође. Дан одласка Димитријевог у покој Божији. И тај тренутак је сада, јер – невидљиве Двери отвориле су се пред њим и одводе га Христу.
Велики човек? Искрени хришћанин? Узорни академик? Уважени музиколог? Да, све то. Али, на јединствен – димитријевски начин.
На димитријевски начин је ученицима Богословије говорио о ономе што професори нису могли или смели. Да је вера – трајна усхићеност Богом. Говорио им је о Светој Гори. И о томе да је Хиландар жариште наше духовности. Говорио и жарио их тим пламеном.
На свој, димитријевски начин учио је своје хористе да поштују вековно Предање Цркве. У димитријевском маниру их је упознавао са аутентичним верујућим људима, од Ремете до Грчке и Русије. Учио их је да Запад уважавају и да га не отписују једним потезом пера. На димитријевски начин.
Можда је понекад његова мирољубивост некима личила на пијетизам а бујајућа духовност на занесеност. Али, њега земља није спречавала да живи на небу – током целог свог живота. На димитријевски начин.
Био је другачији! А такви другачији одлазе, и нема их много међу нама. И ако тугујемо, тугујемо због те празнине и брисања другачијости у ери бесомучног копирања.
То су они што су у свим фазама послератне Србије – комунизам, социјализам, национализам, евроинтеграције – показивали свима да хришћански живот није раздвојеност духовног од световног. Освећују се и душа и тело, и говор и тишина, и делање и тиховање, и присуство и одсуство, и целина и део.
Када год смо га сретали дочекивао нас је осмехом који је стављао до знања да зна наше теме, проблеме, борбе, осећања. Тиме је показивао да нисмо остављени и да су недостижне ствари могуће ако имамо вере. Због те вере је могао да стекне пријатеља међу незнанцима. И да даје духовне савете које подижу из безнађа и воде са оне стране смрти, на обалу есхатолошке слободе.
И да постане доброчинитељ небројеним младим људима који ће се заувек сећати његове личности. Оригиналне. Димитријеве.
Владика Максим
2. август 2020.
