На позив Михајла Пупина јавила су се двадесет и четири америчка студента углавном са Колумбија универзитета да би кренули у Велики рат, али не да ратују, већ да помажу, негују и лече. Та њихова одлука, вредна је не само поштовања, већ и дивљења. Вођени жељом да помогну српском народу у борби са епидемијама, глађу и ратним ужасима, ризикујући добровољно свој живот доказали су да борба за идеале хуманости и правде има виши, универзални смисао. Многи од њих, и после званичног престанка рада хуманитарне Експедиције, одлучили су да остану на Балкану и наставе са хуманитарним радом у оквиру Црвеног крста.
Међу онима који су одлучили да остану је био и Даглас Мериведер Долд, свршени студент медицине Колумбија универзитета. Током боравка у Босни, где је радио као лекар у пољској болници у Добруну, готово у потпуности је изгубио вид. Ради лечења вратио се у Ниш, где га је затекла бугарска објава рата Србији. После повлачења српске војске и већине становништва из Ниша, заједно са још петорицом америчких пријатеља, остао је у граду и био је сведок уласка бугарске и немачке војске у ратну престоницу Србије. Заједно са епископом нишким Доситејем учествовао је у званичној предаји Ниша бугарској војсци молећи за безбедност незаштићеног становништва, а у наредним данима са својим америчким пријатељима често је био посредник између становника Ниша и окупационих власти. Због све већих здравствених проблема, Даглас Долд је крајем новембра 1915. године напустио Ниш и вратио се у САД. За санитетске заслуге у Првом светском рату југословенска држава га је постхумно одликовала Крстом милосрђа.
Ове догађаје Даглас Долд је описао у свом рукопису Авантура на Балкану 1915, чију копију чува Архив Војводине у оквиру Збирке докумената др Николе Коче Јончића о Михајлу Пупину. Оригинал се чува у Библиотеци Колумбија универзитета, Одељењу за ретке књиге и рукописе, у оквиру архивске целине Документа Михајла Идворског Пупина.
Објављујући овај рукопис, Архив Војводине је желео да још једном својом активношћу поводом догађаја везаних за Први светски рат обележи сећање и захвалност неумрлој генерацији српског народа која је превазишла себе борбом, патњама, али и величанственим победама у одбрани слободе и отаџбине, као и америчким пријатељима, племенитим младим људима који су се борили на страни правде и слободе.
Догађаји описани у Авантури на Балкану 1915. су светао пример пријатељства и сарадње српског и америчког народа. Публикујући ову књигу, имали смо подршку и Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији и његове екселенције господина Кајла Ската, амбасадора САД у Србији, који је написао предговор за ово издање.
Др Небојша Кузмановић
Директор Архива Војводине
