A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Синопсис филма ОТАЦ

На полуострво Атос у касну јесен 1197. године долази остарели владар Србије Стефан Немања, замонашен под именом Симеон. Прате га његови највернији саборци из многих битака, већина њих први пут у земљи Ромеја, а да нису дошли због пљачке или препада. Донели су и богате поклоне за светогорске манастире.

Немањанин најмлађи син, Растко, сада монах Сава, задржао се у разношењу хране светогорским испосницима. Сава има другачији осећај времена и простора.Окружен је анђелима у светогорском предворју Царства Небеског као у свом природном станишту. Свуда иде бос, па и у новембру, разуме природу и животиње, мало говори а највише воли да слуша старце испоснике.

Дирљиви сусрет оца и сина дешава се на вечерњој служби на коју је Сава са закашњењем стигао.

Остарелом оцу и нагло сазрелом сину, после шест година раздвојености потребно је време да се поново упознају.

Испоставља се да је Немања дошао на Свету Гору можда пре свега да би са ње у Србију вратио Саву. Сматра да Србија не може без оца. И он је после смрти свог оца заратио са својом браћом, а сад, кад се он повукао с власти, прети сукоб између његових синова Вукана и Стефана. Немања је сигуран да ће братоубилачки рат почети чим он умре. Прети распад Србије и пропаст свега за шта се старац цели живот борио. Зато је потребно да улогу оца Србије, сад већ духовног оца, преузме Сава.

Сава је сигуран да ће сви заједно највећу корист Србији учинити задобијајући на Светој Гори Царство Божије за себе и свој род, и упорно се опире очевим плановима о његовом повратку у Србију. Немања није навикао да се противе његовим жељама.

У жељи да „зарази“ оца и његове пратиоце светогорским духом и да одложи очев притисак на доношење одлука које одбија, Сава испровоцира Немању на обилазак Свете Горе – Земље Чуда. По атоским планинама и шумама, Срби упознају необичне светогорске подвижнике. Очигледно је – најдрагоценије, Небеско Царство не задобија се оружјем. Јуродиви подвижник Данило помогне Симеону Немањи да сагледа задатке који му пред смрт предстоје.

Кад се врате у Ватопед, чека их гласник из Србије са вестима о све горем односу Стефана и Вукана и Вукановом пакту са Мађарима и папом. Вест која је Србе највише погодила је да је Савина мајка Ана, замонашена као Анастасија, умрла.
Сава одлута до рушевина манастира Хиландара где сретне тајанственог старца. Старац подсети Саву да их Бог није послао у Свету Гору да се спасу само он и његов отац, него да поставе пут спасења свима из свог рода који воле Бога. Хиландар треба што пре да постане српски манастир.

Симеон одмах прихвата идеју о оснивању српског манастира, а на Сави остаје да оде у Цариград да од Стефановог таста, византијског цара Алексија добије дозволу.

Први пут после шест година, Сава излази са Свете Горе. Већ на доковима ужурбане метрополе Сава и његова пратња упадну у гужву. Сава остаје без пратње али некако стигне до двора уз необичног водича, малог вагабунда који је пробао да га опљачка. Цар прима Саву. Остаје под утиском његове непосредности и искрености. Дозвола је добијена.

Почетком градње Хиландара отац и син ударају темеље будуће Србије. Зидање средишта српске духовности покреће из мртвила чак и оне ратнике који до тада нису нашли себе у аскетском подвигу. Са херојском енергијом стари војници приањају на рад који разумеју. Раде и моле се и мењају се. Однос оца и сина развија се у неочекиваном смеру. Један од другог добили су задатке који им наизглед не одговарају. На Немањи је да се потпуно одрекне света који је освојио, а на Сави је да се врати у свет који је одбацио. Сава води оца и његове старе ратнике на висине православне духовности, а Немања заузврата предаје Сави своју бригу, заветује га на духовно старање о Србији, коју чекају тешка времена. То што код Саве примећују и сасвим практичне и организационе дарове, буду не само код Немање него и код осталих Срба скоро страхопоштовање али и наду...

Сава припрема оца за победу над смрћу. Син постаје духовни отац свом оцу. Старац је даровит ученик. Убрзано се успиње на подвижничкој лествици. Уз помоћ Савиних савета бори се против свог гнева, владарске таштине, старачке малодушности. Старац открива да највише духовно напредује кад се у потпуности послушно, као дете, преда на духовно вођење свом сину. Све је слабији али и све ведрији. Одушевљено усваја јеванђељски савет да свима постане слуга. Срби се усељавају се у још увек недовршени Хиландар.

Симеон је спреман. Предосећа приближавање смрти. Преко Саве призива монахе из околних манастира. На врхунцу духовне утакмице Симеон Немања побеђује смрт. Окупљени светогорски монаси сведоци су чудесног додира светова. Започиње легенда.

Спољни свет се распада. У Србији бесни грађански рат између Немањиних синова Стефана и Вукана. Западни крсташи предвођени Млечанима освајају Цариград. Током непрекидних бденија и подвига у испосници Сави се, осим страшних слика разорене Србије, јављају Богородица и Симеон. Сава више не жели да се одупире очевој жељи. Неугаслој жељи Преподобног Симеона, после упокојења прослављеног чудотворним и мироточивим моштима.

У Хвосну, будућој Метохији, окупљени Срби на коленима дочекују повратак светог владара Симеона Немање и великог духовног Оца-помиритеља, Саве. Колоне народа крећу се ка манастиру Студеници где се очекује велико помирење. У Хиландару, из празног Симеоновог гроба ниче млада лоза.

.

SA

 

People Directory

Vaso Ćuković

Najveći bokeljski dobrotvor svih vremena

Vaso Ćuković je rođen u Risnu, 09. jula 1858. g. od oca Lazara i majke Stane, u uglednoj trgovačkoj porodici, sa osmoro djece. Volio je školu, kao mlad pomagao ocu u trgovinu, i izučio zanat u Risnu, ali, nemirrnog duha, već sa 12 godina je otputovao kod tetka u Trst, koji je takođe bio trgovac U Trstu je završio višu trgovačku školu i odlično savladao grčki i italijanski jezik. Sa 16 godina se zaposlio u, tada poznatoj, grčkoj firmi "Hydias" kao činovnik. 1877. godine je, na nagovor jednog pomorskog kapetana iz Risna, kojeg je sreo u Trstu, otplovio za daleku Ameriku. Prvo u Njujork, pa San Francisko gdje je imao namjeru da se bavi trgovinom. U početku je to išlo veoma teško. Radeći svakojake poslove, učeći jezik , put ga je odveo u Nevadu, grad Reno, gdje mu je živio rođak, koji ga je pomogao sa 100 USD, što mu je bilo dovoljno, da započne samostalo, malu trgovinu. Ni tu nije uspio. U gradu Virginia Sity je radio kao prevodilac. U Virginiji, Neveda, je pokušao da radi sa rudnicima, bezuspješno, a radio je poslove čistača u jednoj bilijarnici, gdje se i upoznao sa kockarskim igrama.  Lutalačka težnja ga odvodi na kratko na Aljasku, a konačno, 1895. g. stiže je u Denver, Colorado. Tu kupuje zemlju, nastavlja trgovinu, otvara tada poznate kockarnice i za kratko vrijeme stiče veći kapital. Zahvaljujući svojim sposobnostima i inteligenciji Vaso Ćuković postaje u to vrijeme jedan od najuglednijih i najuticajnijih ličnosti grada Denvera.  Žrtvujući svoja materijalna sredstva učestvuje u izgradnji i uljepšavanju grada, pomaže razne humane akcije i učestvuje u javnom i političkom životu.

.
Read more ...

Publishing

Serbian Americans: History—Culture—Press

by Krinka Vidaković-Petrov, translated from Serbian by Milina Jovanović

Learned, lucid, and deeply perceptive, SERBIAN AMERICANS is an immensely rewarding and readable book, which will give historians invaluable new insights, and general readers exciting new ways to approach the history​ of Serbian printed media. Serbian immigration to the U.S. started dates from the first few decades of 19th c. The first papers were published in San Francisco starting in 1893. During the years of the most intense politicization of the Serbian American community, the Serbian printed media developed quickly with a growing number of daily, weekly, monthly and yearly publications. Newspapers were published in Serbian print shops, while the development of printing presses was a precondition for the growth of publishing in general. Among them were various kinds of books: classical Serbian literature, folksong collections, political pamphlets, works of the earliest Serbian American writers in America (poetry, prose and plays), first translations from English to Serbian, books about Serb immigrants, dictionaries, textbooks, primers, etc.

Read more ...