A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Србин трећи таленат САД у свом узрасту

„Будућих 150", највећи медијски ауторитет за средњошколску кошарку у Америци, на својој новој листи најталентованијих играча рођених 2000. године на трећу позицију је лансирао – нашег Балшу Копривицу.

Реч је о сину Славише Копривице, члана Партизанове генерације шампиона Европе из 1992. године, који игра за средњошколску екипу Универзитет „санс" из Форт Лодердејла на Флориди.

Још увек ученик осмог разреда основне школе, 14-годишњак са висином од 210 сантиметара и 108 килограма привукао је такву пажњу у Америци да је већ неколико значајних колеџа показало интересовање да буде у њиховој „класи 2019": Охајо стејт, Бејлор, Мајами и Џорџија тек.

На листи „Будућих 150" који „у компјутеру" има хиљаде највећих нада читавих САД које ће стасати за колеџ до 2020. године, Копривица је у својој генерацији један од само петорице са максималним рејтингом од 100 бодова за – НБА потенцијал.

.

Иако игра и против четири године старијих, као крилни центар ове сезоне има учинак од 11 поена и седам скокова по мечу. Недавно је причу о њему објавио и „Сан сентинел" са Флориде, истичући како осим квалитета у игри под кошем поседује и вештине карактеристичне за играче са спољних позиција.

„Не шутира много, а прецизан је. Не желимо да га због висине лимитирамо на центарску технику, ако жели да спусти лопту и дрибла то је у реду, помаже тиму. Има све што је потребно, понекад заборавим да му је само 14 година", речи су тренера Адријана Сосе.

Балша напомиње да би волео да га краси шут какав је имао његов отац, који је био крилни центар. У САД је отишао пре две и по године, после петог разреда, са „зеленом картом" коју је добио 2009. Живи са мајком Тањом, а каже да му понекад недостаје отаџбина:

„Овде имам боље услове за кошарку и школовање. На лето ћу ићи у Србију, тренираћу у мом Партизану".

Ове седмице Копривица се нашао на списку кадетске репрезентације Србије (16) коју крајем месеца очекује турнир у Турској, као знак да се на њега најозбиљније рачуна. Од 20 селектираних дечака чак деветорица стасавају у иностранству, с тим што ће се један који игра у Шпанији (у тој земљи још тројица, четворица у Италији), вероватно определити за други национални тим.

Колико је тешко наћи се међу најинтересантнијим „пројектима" америчког система игре под обручима у којем је процес регрутације доведен практично до савршенства, говори и то што је други белац на листи „Будућих 150" за бруцоше у 2019. години заузео – 28. позицију.

А о разликама између играча који су кошаркашке основе савладали у Европи и пониклих у САД пре две седмице је запажену изјаву дао један од најбољих кошаркаша свих времена Коби Брајант, револтиран поразом „Лејкерса" од Мемфиса предвођеног шпанским центром Марком Гасолом:

„Европљани су технички бољи од нас. Фундаментима их уче на прави начин и на време. Зато доминирају браћа Гасол и 90 % шампионског тима Сан Антонија је дошло из Европе. Да нисам одрастао у Италији, вероватно не бих знао да и левом руком водим лопту и шутирам. Овде играче гледају као банкомате и тако крупни момци заврше у НБА без знања како да одиграју под кошем".

Брајант најбоље зна колико му је као саиграч значио Пау Гасол на путу до шампионских прстенова 2009. и 2010. године, а три дана након његовог иступа, на седмо место листе најбољих стрелаца НБА икада пробио се Дирк Новицки, пре три и по године главни протагониста Даласовог освајања титуле.

Са колико респекта је немачки крилни центар 1998. дочекан у САД најбоље би могли да кажу новинари у Даласу који су га између себе првих година звали Ирк, изостављајући прво слово јер „није играо одбрану" („нема д" је скраћено од „но дифенс")...

Г. Ковачевић
Политика, 14. 1. 2015.


SA

 

People Directory

Sava Vemić

Sava Vemić (born 1987), bass, comes from Belgrade, Serbia. He is a member of The Metropolitan Opera’s Lindemann Young Artist Development Program in the season 2014/2015.

He studied singing in the Music School Mokranjac with prof. Tanja Obrenović and later at the Faculty of Music, University of Arts in Belgrade with prof. Nikola Mijailović. In Mozart’s Magic flute he made his debut as Sarastro at the opera stage of Madlenianum Opera & Theatre in Belgrade. He received scholarships from the International Vocal Arts Institute (IVAI) in 2013 when he sang Bartolo in an IVAI production of Le nozze di Figaro and in July 2014 when he sang Osmin in their production of Die Entführung aus dem Serial in Tel Aviv, Israel. In June 2014 he made his Carnegie Hall debut as Sir Walter Raleigh in Donizetti’s opera Roberto Devereux with The Opera Orchestra of New York led by Mo. Queler. In 2012 he performed at the Esterhazy festival in Haydnsaal, Austria.

.

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.