A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Документи Милана Гавриловића пребачени из САД у Београд

Прошле среде, 27. новембра, у Архив Југославије стигла је из Хуверовог института Универзитета Стенфорд у САД изузетна пошиљка – писана заоставштина др Милана Гавриловића, настала између 1938. и 1976, која ће сигурно бацити драгоцено додатно светло на политичку и дипломатску историју Југославије и Србије у том периоду, као и на деловање наше поратне политичке емиграције.

.

У атмосфери архивске и академске стрпљивости, преговарачке тишине и обостраног разумевања, Архив Југославије, као установа од националног значаја, добио је сагласност потомака др Милана Гавриловића, његове ћерке Косаре и сина Алексе, да документи њиховог оца буду пребачени у Србију и у најкраћем року буду доступну за истраживање нашој и страној научној и стручној јавности.

„Ангажовали смо се да ову збирку вратимо, пошто је Милан Гавриловић за то оставио могућност у тестаменту”, каже у разговору за „Политику” Миладин Милошевић, в. д. директора Архива Југославије. Дародавац је, наиме, одредио да се његова збирка, похрањена у Хуверовом институту, „може вратити у Београд када се промени режим у Србији”.

Пошто је тај услов испуњен и установљено да је Архив Југославије „право место за чување ове збирке”, извршилац тестамента Косара Гавриловић и Архив Југославије потписали су сагласност, тако да је после договора Архива и Хуверовог института збирка са 54 кутије докумената и 69 фотографија, као и са 65 ролни микрофилма, стигла у здање на Топчидерском брду.

У збирци су документи с биографским подацима о др Милану Гавриловићу, „Дневник”, који је водио од 1940. до 1959, његова преписка с више од 600 личности, наших и страних политичара и државника, као и преписка с бројним институцијама и удружењима, извештаји, ноте, меморандуми, преписка и новинарски чланци из периода када је био посланик Краљевине Југославије у Москви (1940–1941), писма, ноте, чланци и забелешке из периода када је био у Лондону, министар у влади у егзилу (1941–1943), документи о раду Српског националног одбора (1952–1975), с богатом преписком, извештајима, билтенима, исечцима из штампе и досијеима о разним питањима и темама.

Преношење ове богате грађе из Хуверовог института резултат је оријентације коју је пре десетак година дефинисао директор Архива Југославије Миладин Милошевић са својим сарадницима, да колекције архивских докумената, које су појединци изнели из наше земље у одређеним околностима, углавном у току или на крају Другог светског рата, и поверили их на чување у иностранству, буду враћене у земљу.

Поступак повраћаја је доста сложен, наглашава Милошевић, па и немогућ, ако тестаментарном вољом дародавца није назначено да се документа врате у земљу. Управо у Хуверовом институту чувају се збирке југословенских дипломата Константина Фотића, Владимира Милановића и Божидара Пурића, као и збирка Жарка Поповића, војног аташеа, обавештајца у Посланству Краљевине Југославије у Москви 1940–1941. године.

„Усмерени на сарадњу са Хуверовим институтом, настојимо да ту грађу вратимо у земљу, у оригиналу када је то могуће, односно у микрофилмском или дигиталном облику, што би био велики добитак за наше истраживаче”, каже Милошевић и подсећа да је 2006. добијена богата и значајна, микрофилмована писана заоставштина кнеза Павла Карађорђевића, уз помоћ његове ћерке Јелисавете Карађорђевић.

„Успели смо да преузмемо и збирке Марка Косића и Десимира Тошића 2011, посебно значајне за проучавање наше емиграције на западу после Другог светског рата”, каже на крају разговора за „Политику” Миладин Милошевић.

Дипломата, главни уредник „Политике”

Милан Гавриловић (1882, Београд – 1976, Бетезди, САД), после завршеног Правног факултета у Београду и одбране доктората у Паризу (1911) примљен је у дипломатску службу Краљевине Србије крајем 1913. године.

Службовао је у Лондону и Атини, био директор политичког одељења у Министарству иностраних дела Краљевине СХС, радио у нашим посланствима у Берлину и Риму, да би на служби у министарству био пензионисан 18. јула 1923. на сопствени захтев.

Постао је главни уредник „Политике” и обављао ту дужност до 1930. године. Од оснивања Земљорадничке странке 1920. био је у њеном руководству, а доћи ће на њено чело 1939, после смрти дотадашњег председника Јована Јовановића Пижона.

Крајем јуна 1940. поново је у дипломатској служби, пошто је именован за посланика Краљевине Југославије у Совјетском Савезу. Из Москве се вратио у Лондон почетком новембра 1941. и био министар у Влади Краљевине Југославије у егзилу од 1941. до 1943. године. Из Лондона се 1950. преселио у САД, где је и умро, 1. јануара 1976. године.

Слободан Кљакић
Политика, 1. 12. 2013.


SA

 

People Directory

Metropolitan Christopher (Kovačević)

(1963–1978)

Bishop Christopher came at the helm of the Eastern American and Canadian Diocese when the Diocese was well organized by his two predecessors. He focused on the Church schools and religious education of adults. There was already an Education Department with developed plans and programs. In addition to the Church Educational work during the period of Bishop Christopher’s administration, new Church School Congregations and parishes were organized; new Churches and other facilities were built.

In 1910, Petar Kovacevich left his town of Grahovo and after a lengthy and arduous journey he arrived in the southern part of America, on the shore of the Gulf Coast in the city of Galveston where the oldest organized Serbian parish in America originated in 1862–1864. After four years, in 1914 on St. Vitus Day (Vidovdan), his bride Rista nee Vujačić, a native of Grahovo, arrived and together through hard physical labor they gave birth and raised twelve children, eight sons and four daughters. The ninth born child, Velimir, was born on 25 December 1928, according to the new calendar, which he, despite his baptized name Velimir, was nicknamed Chris by his American friends, by which he was known to his circle of friends and acquaintances.

Read more ...

Publishing

God Views Us Through Love

by Ignatije (Midic), bishop of Branicevo-Pozarevac

The present volume collects essays and articles written by Bishop Ignatije on man within history and within the Church; on the roots of the Church according to Saint Maximus the Confessor; on how God views us through love; about a call to rediscover our true self in our neighbor; on reconciliation in society and policy; on iconising that which is to come seen in the Iconography of Stamatis Skliris.