Према речима уредника издања Гојка Божовића, Ђорђе Шагић јунак је са осам имена и са осам биографија, и баш те промене имена код овог јунака представљају његову суштинску потрагу за апсолутном слободом.
Од 1795. до 1873. године јунак Бајчевог романа „Бекство од биографије” користио је осам имена и презимена – Ђорђе Шагић, Georgius Schagics, Ђорђе Рибар, Џорџ Фишер, Grecus/Greco-Amerikanus, Хорхе Фишер, Гео. Фишер, Георгиј Шагић.
.Оно што је Ђорђе Шагић урадио у 19. веку било би превише и за неког од наших амбициозних савременика. Прешао је пут од Карловачке богословије, коју је напустио да би учествовао у одбрани Београда од Турака, а „закаснивши на револуцију” пошао је у свет. И то преко Немачке, до Америке, у којој је променио много имена, занимања и градова, па и до Панаме и Мексика.
Учествовао је у отцепљењу Тексаса од Мексика и у стварању декларације о његовој независности.
Аутор Владислав Бајац, ослушкујући ново издање свог романа „Бекство од биографије” закључио је да је његов јунак Ђорђе Шагић права мера за авантуристички дух, и да је обиље грађе и података о томе шта је све створио у ствари дефиниција за једну ирационалну, незаустављиву, креативну, животну енергију.
– Ђорђе Шагић одбацио је мантију, и у руке узео оружје. Био је генерал армије Новог Мексика и мајор америчке војске, директор царине и судија, био је везан за новинарство, штампарство. Вршио је комасацију земље у Калифорнији и стварао српску колонију, помогао је подизању прве српске цркве Свети Сава у Џексону 1864. године. Био је познат и као масон. За себе је говорио да је по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству Американац. Читавог живота остао је везан за Србију. Његова бекства суштинска су удаљавања не од биографије, већ од политике, јер је сваки пут избегао неку од пресудно важних политичких функција у Америци – рекао је Владислав Бајац.
Два века од усељења Ђорђа Шагића у Америку биће обележено у САД и код нас 28. јуна, премијером документарног филма „Живот у осам имена”, редитеља Миодрага Коларића, насталог у продукцији РТС-а, и уз помоћ амбасаде САД у Србији. Редитељ Коларић изјавио је да није било лако свести обиље биографских података о Ђорђу Шагићу на 55 минута документарног филма, а да су му као извор информација најпре послужили Шагићеви мемоари под именом Џорџа Фишера, као и овај роман Владислава Бајца.
Политика, 8. 5. 2014.
