Професор др Бранимир Симић Главашки, добитник Пупинове награде, вратио се из САД у Србију.
Да је Михајло Идворски жив био би одушевљен мостом који носи његово име и спаја нашу равницу са светом. Спасао је Банат да не постане српска туђина. Спасао је и мене да не постанем странац. Захваљујући њему, ја сам дете Пупиновог Баната. Говори овако за "Новости" Бранимир Симић Главашки, кливлендски научник, добитник Пупинове награде, док му поглед "пуца" низ реку и крајолик испред Борче.
Када је ових дана стигао у Београд пожелео је прво да види нови Пупинов мост на Дунаву. Прешао га је два пута и потом са земунске стране стао и загледао се, "преко" у свој Банат. Као да покушава да у даљини пронађе свој родни Нови Бечеј и Панчево, где је одрастао. Смешка се док прича како је "одатле" прелазио Дунав када је кретао у велики град и Европу.
- Рођен сам 30. марта 1938. године у Краљевини Југославији. Почео сам своје образовање у фашизму 1944. Стекао сам титулу дипломираног инжењера Електротехничког факултета Београдског универзитета у социјализму 1965. Докторирао сам из области физике на Универзитету Кент у Кентерберију, у енглеском капитализму 1971. Следеће четири деценије сам радио и чезнуо да се "сретнем" са Пупином - искрен је професор Симић Главашки.
.Као проналазач, др Главашки воли да решава велике научне загонетке. Има десет светски признатих патената и стотину објављјених научних радова. Велики је гурман. Обожава, каже дунавског смуђа на роштиљу. Када је пре осам година почео да се бави проблемом пропадања намирница приликом кувања, открио је да кварење узрокују бактерије сирћетне киселине које, уз учешће ваздуха, поврће чине корозивним и претерано влажним. Патентирао је посуђе против оксидације.
- Американци су му за овај изум нудили милионе, али га је прво понудио једној компанији нашег Србина, која има могућности да га производи и продаје по свету.
Ипак, одлучио је да прода кућу у Кливленду и врати се са супругом Борјаном у Банат и Београд. Свој повратак у Србију професор Главашки је замислио као велики научни корак у будућност. Поклонио је Електротехничком факултету и Београдском универзитету своју лабораторију за физику, вредну 600.000 долара, на којој може да се обучава, учи и ради 20 дипломаца.
Годи му што му пријатељи, откад је добио Пупинову награду 2011. године, говоре да све више личи на великог научника.
- Кажу да нас двојица, Михајло Пупин Идворски и ја Бранимир Симић Главашки личимо. Признајем немам бркове и славу као Идворски, али јесам као и он дете равнице и емигрант. Он је написао роман "Од пашњака до научењака", а ја могу да напишем мемоаре "Од Новог Бечеја до Кливленда и натраг у Србију" - прича Главашки, који када стави наочаре, и намести широке образе и поглед, заиста подсећа на Пупина.
Први пут га је, каже "срео", док је читао Пупинове мемоаре, који су у САД били школски уџбеник и толико вредна литература да је за њих Идворски добио Пулицерову награду. Други пут када је седамдесетих година прошлог века на "Кејс вестерн резерв универзитету" приредио изложбу о Михајлу Пупину. И трећи пут када је са професором Крамером са тог универзитета разговарао о славном научнику.
- Изненадио ме причом да је лично упознао Пупина када је долазио у посету професорима Мајкелсону и Морлију. Они су изводили експеримент са светлошћу. Пупин је био привржени поштовалац питања о светлости, па је било природно да се познавао са Мајкелсоном и Морлијем. Професори су између два рата радили на теорији "Да ли постоји етар кроз који се светлост простире или не?" Резултат је био да етар не постоји. За то откриће су добили Нобелову награду. Уз сва та обавештења, професор Крамер ме је обавестио да је он знао и Алберта Ајнштајна, али је више ценио Пупина него о Ајнштајна - присећа се професор Бранимир тих дивних прича о свом идолу Михајлу Пупину.
Главашки је, признаје, данас задовољан јер је видео да су Пупиновим стазама кренули многи српски научници, који су, попут доктора Михајла Месаровића уздигли "Кејс вестерн резерв универзитет" на светски ниво.
Кућа др Бранимира и професорке Борјане Главашки у Кливленду увек је отворена за црквене и државне званичнике, српске уметнике и активисте. Главашки је председник Српског друштва "Вук Караџић" у Кливленду. Члан је Централног одбора СПЦ у Америци и председник Одбора за прикупљање донација за Теолошки факултет "Свети Сава" у Либертивилу. Главни је организатор и оснивач Српског православног гробља при манастиру Марча.
М. Лопушина
Новости, 1. 3. 2015.
